Stanje ekosistema, kvalitet i bezbednost mesa šarana (Cyprinus carpio) iz akvakulture u toku uzgoja

  • Jasna Đinović Institute of meat hygiene and technology
  • Dejana Trbović Institute of meat hygiene and technology
  • Danijela Vranić Institute of meat hygiene and technology
  • Saša Janković Institute of meat hygiene and technology
  • Danka Spirić Institute of meat hygiene and technology
  • Tatjana Radičević Institute of meat hygiene and technology
  • Aurelija Spirić Institute of meat hygiene and technology
Keywords: šaran, hemijski sastav, mikro elementi, pesticidi, polihlorovani bifenili, veterinarski lekovi, ekosistem, radionuklidi

Abstract

Proizvodnja hrane iz akvakulture obezbeđuje oko 40% svetske potrebe stanovništva za ribom. Potražnja za ribom iz akvakulture se povećava jer su ribnjaci, uglavnom, udaljeni od velikih industrijskih zagađivača i, na taj način, zagađenje ribe antropogenim zagađivačima iz životne sredine je svedeno na minimum. Cilj ovog rada je bio praćenje stanja zagađenja ekosistema ribnjaka, kvaliteta i bezbednosti mesa šarana (Cyprinus carpio) iz akvakulture u toku uzgoja. Stanje zagađenja ekosistema, u ovom slučaju vode i sedimenta/mulja, hemijskim i mikrobiološkim kontaminentima direktno se odraža­va na kvalitet akvakulturnih proizvoda. Proizvodnja kvalitetne i higijenski ispravne ribe, koja ne sadrži hemijske, mikrobiološke i druge kontaminente predstavlja osnovni zahtev u proizvodnji. U ovom radu ispitan je sadržaj mikro­ i makroelemenata (Pb, Cd, Hg, Cu, Fe, Zn i Mn) u mulju ribnjaka. U vodi ekosistema za uzgoj ribe određene su koncentracije mikro­ i makroelemenata (Pb, Cd, As, Hg, Cu, Fe, Zn i Mn), organohlornih
pesticida (gama­ HCH, alfa­ HCH, beta­ HCH, aldrin, dieldrin, heptahlor, cis­ i trans­ heptahlorepoksid, p,p’­DDT, p,p’­DDE, p,p’­DDD, endrin, HCB, alfa­ i gama­ hlordan). Takođe, u istim uzorcima vode određeni su i kongeneri polihlorovanih bifenila (IUPAC brojevi 28, 52, 101, 118, 138, 153, 180). U toku jednoipogodišnjeg uzgoja šarana u filetima ribe određen je hemijski sastav, sadržaj mikro­ i makroelemenata, organohlornih pesticida, polihlorovanih bifenila i veterinarskih lekova (antibiotici, nitroimidazoli, metaboliti nitrofurana, kvinoloni, benzimidazoli i makrociklicni laktoni). Rezultati su pokazali da riba koja se
gaji u kontrolisanim uslovima ima konstantni kvalitet, tj. ne karakteriše se varijacijama u hemijskom sastavu. Sadržaj elemena­ ta u mulju direktno se reflektuje na koncentraciju tih elemenata u vodi. Najveći sadržaj u mulju, ali i najveću koncentraciju u vodi imali su gvožđe i mangan. Maksimalno dozvoljene količine organohlornih pesticida, polihlorovanih bifenila, toksičnih elemenata, određene Pravilnikom, u ispitanim uzorcima šarana u toku uzgoja kao ni u konzumnom šaranu nisu prekoračene. Sadržaji veterinarskih lekova u uzorcima konzumnog šarana bili su ispod granice detekcije za svako ispitano jedinjenje.

Published
2010-12-24
How to Cite
Đinović, J., Trbović, D., Vranić, D., Janković, S., Spirić, D., Radičević, T., & Spirić, A. (2010). Stanje ekosistema, kvalitet i bezbednost mesa šarana (Cyprinus carpio) iz akvakulture u toku uzgoja. Scientific Journal "Meat Technology", 51(2), 124-132. Retrieved from https://journalmeattechnology.com/index.php/meat_technology/article/view/302
Section
Original scientific paper