Redukcija soli u ishrani ljudi – globalna strategija u 21. veku
Abstract
Povećana upotreba prerađene hrane, rapidna urbanizacija i promene stila života promenili su navike u ishrani ljudi. U svakodnevnom životu postaje dominantna upotreba visoko energetske hrane, bogate zasićenim mastima, trans mastima, šećerom i natrijum-hloridom (so). Prekomeran unos soli u ishrani ljudi ima za posledicu drastičan porast kardiovaskularnih oboljenja, kao što su hipertenzija, srčani udar i dr.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije (WHO), vodeći uzroci smrti u 21. veku su neinfektivna oboljenja, u koje spadaju i kardiovaskularna oboljenja. Kako je prekomeran unos kuhinjske soli, odnosno natrijuma, jedan od rizika za pojavu esencijalne hipertenzije i kardiovaskularnih oboljenja, WHO je donela preporuku da se globalni unos soli redukuje za 30% do 2025. godine. Na osnovu analize različitih studija, u radu su izneti podaci koji pokazuju da je u 20. veku, kod populacije koja je unosila manje od 3 g soli dnevno, zabeleženo odsustvo hipertenzije. Danas prema podacima iz literature potrebe odraslog čoveka u soli, u cilju održavanja metaboličkih procesa, iznose 1,5 g, a prema podacima Američke asocijacije za srce zabeleženi dnevni unos je 8−15 g. Cilj rada je bio analiza značaja redukcije soli u ishrani ljudi, kako bi se prevenirale bolesti srca i očuvalo javno zdravlje populacije. Kroz jedan širi teorijski okvir iznete su smernice i preporuke Svetske zdravstvene organizacije i sličnih međunarodnih
kompetentnih institucija. U radu su izneti podaci koji ukazuju na to da je moguće redukovati so u proizvodima od mesa, a da se pri tom ne utiče na kvalitet i održivost proizvoda.
Ključne reči: so, kardiovaskularna oboljenja, očuvanje javnog zdravlja.
