Procena unosa kadmijuma hranom u Srbiji

Abstract

U poslednjih nekoliko decenija, kao posledica ljudskih aktivnosti, prisustvo kadmijuma u životnoj sredini se značajno povećalo. To je uslovilo i povećanje sadržaja kadmijuma u namirnicama, posebno u iznutricama životinja, pečurkama, glavonošcima, školjkama i rakovima, kakaou, pirinču itd. Najveća količina kadmijuma, oko 90%, u organizam čoveka dospeva putem hrane. S tim u vezi, cilj ovog rada je bio da se proceni nedeljni unos kadmijuma preko konzumirane hrane u Srbiji. Ukupno je analizirano 10720 uzoraka, u toku dve godine (2011–2012). Uzorci su ispitivani atomskom apsorpcionom spektrometrijom,
grafitnom tehnikom. Limit kvantifikacije za kadmijum bio je 5 ng/g. Za procenu unosa pojedinih namirnica korišćena je baza podataka Svetske zdravstvene organizacije. Svi analizirani uzorci sadržali su kadmijum ispod maksimalno dozvoljenog nivoa utvrđenog važećim nacionalnim Pravilnikom. Procenjeni nedeljni unos za kadmijum, na osnovu srednje vrednosti kadmijuma u namirnicama i prosečne telesne mase čoveka od 70 kg, bila je 1,286 μg/kg telesne mase (t.m.)/nedeljno. Tolerišući nedeljni unos, prema preporuci Evropske agencije za bezbednost hrane, je 2,5 μg/kg/t.m. Na osnovu dobijenih rezulta-
ta može se zaključiti da je unos kadmijuma u populaciji u Srbiji nešto veći od 50% u odnosu na granicu bezbednosti i da ne predstavlja rizik po ljudsko zdravlje.