Ispitivanje mogućnosti detekcije fluorohinolona u tkivima bubrega šarana mikrobiološkom difuzionom metodom
Abstract
Riba je, zbog sadržaja i količina proteina, masti, minerala, vitamina, esencijalnih n-3 polinezasićenih masnih kiselina (PNMK) i holesterola, jedna od nutritivno najvrednijih namirnica koja se koristi u ishrani ljudi. Da bi se zadovoljile rastuće potrebe stanovništva za ovom vrstom namirnice, riba se sve više gaji u akvakulturi. Intenzivna proizvodnja ribe, zbog povećane gustine nasada, pogoduje nastanku bakterijskih oboljenja. Kao posledica toga, javlja se povećan morbiditet i mortalitet, smanjen prirast i smanjenje nasadnog materjala, što predstavlja ozbiljan problem za akvakulturu i dovodi do masovne upotrebe
hemioterapeutika u terapijske svrhe. Za lečenje bakterijskih infekcija riba u ribnjacima koriste se antibiotici. Kao antibiotik izbora u uzgojnom ribarstvu se koriste fl urohinoloni. Fluorohinoloni su grupa antibiotika koji imaju širok spektar delovanja, nisku toksičnost i mali broj neželjenih dejstava na tretiranu ribu. Međutim, ostaci antibiotika u tkivima riba predstavljaju realan rizik za zdravlje ljudi. Ishrana ribom koja sadrži ostatke antibiotika može da dovede do pojave alergijskih, toksičnih, karcinogenih, mutagenih i teratogenih efekata. Stoga je neophodno da se ustanove rezidualne količine antibiotika u tkivima riba, što se može postići korišćenjem pouzdanih laboratorijskih metoda i tehnika kojima se ispituju ostaci antibiotika u mesu riba. Zbog navedenog, kao cilj rada defi nisano je da se ispita mogućnost identifi kacije i kvantifi kacije fl uorohinolona u bubrezima šarana mikrobiološkom difuzionom metodom uz pomoć test mikroorganizma, E. coli ATCC 11303. Ispitivanjima je ustanovljeno da mikrobiološka difuziona metoda omogućava detekciju svih pet fl uorohinolona (oksolinska kiselina, enrofloksacin, sarafloksacin, difloksacin i flumekvin) u tkivima bubrega šarana na različitim nivoima maksimalno dozvoljenih količina, MDK (100 μg/kg, 100 μg/kg, 30 μg/kg, 300 μg/kg i 600 μg/kg, respektivno). Identifikacija i kvantifikacija fluorohinolona na nivou MDK moguće je samo za enrofloksacin, difloksacin i flumekvin. Ovi fluorohinoloni mogu da se detektuju i kvantifikuju i na nivou ispod MDK, odnosno na nivou od ¼ MDK. Za razliku od navedenih fluorohinolona, sarafloksacin se može detektovati samo na nivou od 2 MDK. Oksolinska kiselina se može detektovati na nivou od 4 MDK. Propisi EU predviđaju da trijažna (screening) metoda može biti primenjiva samo ukoliko se neko jedinjenje može detektovati u visini MDK, a preporučljivo je do ½ MDK. To
znači da se mikrobiološka difuziona metoda može koristiti u rutinskoj analitičkoj praksi za identifikaciju i kvantifikaciju enrofloksacina, difloksacina i flumekvina u tkivima bubrega šarana.
