Uticaj vrste masti u hrani za tov pilića na klaničke parametre utovljenih pilića
Abstract
Uspešnost tova pilića, u najvećoj meri, zavisi od pravilno sastavljenog obroka za tov, koji mora, u potpunosti, zadovoljiti sve potrebe za hranjivim sastojcima koji omogućuju pravilan rast i razvoj pilića u tovu. Kod sastavljanja obroka upotrebljavaju se sirovine sa visokom energetskom vrednošću, u prvom redu žitarice, te drugi nosioci energije, kao što su životinjske masti ili pak biljna ulja. Kvalitet tova pilića se procenjuje, uglavnom, odnosom jestivih delova trupa (randman), organoleptičkim osobinama i hemijskim sastavom celog trupa, ili njegovim pojedinačnim (konfekcioniranim) delovima. Zbog toga se naglasak u proizvodnji pilećeg mesa stavlja na kvalitet i prinos najvrednijih delova trupa (grudi, batak i karabatak). Nekoliko faktora utiče na prinos ovih najvrednijih delova pilećeg trupa, kao što su tovni hibrid, pol, starost, zdravsveno stanje pilića, ishrana, telesna masa, dužina tova, tehnološki proces klanja itd.
Cilj ovog rada bio je ispitivanje uticaja pola i vrste masti korišćene u omašćivanju hrane za tov pilića na proizvodne i klaničke parametre utovljenih pilića. U eksperimentalnom ogledu korišćeni su pilići tovnog hibrida Cobb 500, podeljeni u dve grupe od po 100 pilića. Tov pilića je trajao 42 dana. Tovni pilići oglednih grupa bili su smešteni u objektima sa potpuno istim uslovima, koji zadovoljavaju sve standarde
za intenzivni tov pilića. Pilići su hranjeni ad libidum, koncentrovanim smesama za tov istog sastava i nutritivnih vrednosti, osim što je omašćivanje hrane vršeno sa različitim masnoćama (svinjska mast i suncokretovo ulje), ali u istoj količini od 5,0%. Dobijeni podaci su statistički obrađeni. Rezultati istraživanja su pokazali da između oglednih grupa postoji statistički značajna razlika (p < 0,05) u prosečnoj telesnoj
masi pilića, pre i posle klanja, dok nema statistički značajne razlike u prosečnoj vrednosti klaničkog kala između ispitivanih oglednih grupa.
