Utvrđivanje prisustva mesno-koštanog brašna poreklom od goveda u hrani za životinje primenom tri različita komercijalna imunohemijska testa

Abstract

Zabrana upotrebe mesno-koštanog brašna (MKB) u hrani za životinje dovela je do značajnog smanjenja broja slučajeva spongioformne encefalopatije goveda (BSE). Trenutno je propisima Evropske unije optička mikroskopija priznata kao jedina referentna metoda za detekciju obrađenih animalnih proteina u hrani za životinje. Evropskom legislativom se, takođe, predviđa da bi uz klasičnu mikroskopiju mogli da budu primenjeni i drugi laboratorijski testovi, ukoliko bi pružali mogućnost za utvrđivanje porekla animalnih sastojaka. Iz tog razloga, razvijene su različite alternativne ili komplementarne tehnike, a među njima najperspektivnije su PCR (Polymerase Chain Reaction), NIR (Near infrared) mikroskopija, kao i imunohemijske metode. U radu je dat komparativni prikaz rezultata dobijenih ispitivanjem 27 uzoraka hrane za životinje na prisustvo mesno-koštanog brašna poreklom od goveda, primenom tri različita komercijalna imunohemijska testa. Iako je princip testova zasnovan na detekciji termostabilnog mišićnog proteina goveda Troponina-I, utvrđene su različite karakteristike upotrebljenih dijagnostičkih kitova: od limita detekcije na nivou 0,5% goveđeg proteina u hrani za životinje i tačnosti, senzitivnosti i specifičnosti od 100%, pa sve do potpune nesenzitivnosti. Cilj rada bio je da se ukaže na moguće propuste neadekvatnog izbora testa za kontrolu hrane za životinje, kao i značaj postupaka validacije i verifikacije laboratorijskih
metoda. Takođe je utvrđeno da apsolutan transfer metoda, namenjenih za ispitivanje namirnica animalnog porekla, na hranu za životinje, kao srodan matriks, nije uvek moguć.
Ključne reči: BSE, goveđi protein, hrana za životinje, imunohemijske metode